БРАНКИ МИЛИЧКОВИЋ

Често си ми говорила: „Шта ме љубиш, немој да ме љубиш, знаш ли ти да се бабе не љубе?“ А ја сам те, упркос томе, љубила. Љубила сам те знајући да ће доћи дан када више нећу моћи. Данас, с тугом у срцу, али и с утехом, растајем се од тебе. Тугом, јер те више нема овде са нама. Утехом, јер си поново са дедом, тамо где припадаш. Хвала ти за сваки загрљај, сваку реч, твоју доброту и сву љубав коју си ми дала.