БРАНКЕ ВУЧЕВИЋ

Дани пролазе, тебе нема, а мени се и даље чини да ћеш сваког трена ући кроз врата, насмијана, онако како си увијек знала - да отјераш тугу и унесеш мир. Навикла сам да си ту, да твоје руке загрле, да твој глас утјеши. Сада остаје само тишина... и сјећање. Фалиш у свакој реченици, у сваком осмијеху, у сваком даху. Заувијек си дио мене и док год куца срце моје - живјеће успомена на тебе, сестро моја вољена.