Драги моји родитељи, од мог рођења кроз живот су ме пратиле буре и олује. У свој тој тами, свјетлост сте били ви моји хероји, моји најбољи од најбољих. Били сте родитељи какве је могла пожељети свака кћерка, а мој мали сан, захваљујући вама, претворио се у јаву. Хвала вам на љубави коју сте ми пружили, на васпитању које сте ми уткали и на темељима части и поштења на којима сам расла. Тата, моје очи су те остале жељне јер си ме прерано напустио. Мајко, ти си татин одлазак носила стоички и поносно, уздигнуте главе, подижући ме у најтежим временима. Најтежи терет изнијела си храбро и часно. Твој одлазак у вјечност још увијек не могу прихватити. Нема дана да ми суза не потече. Нема сна у којем не свратиш, само се накратко задржиш, а онда свака нада да ћеш поново бити уз мене потоне. Тешко је, мајко, носити бреме живота, нимало лаког за мене, без тебе, без твог савјета и твоје подршке. Била си ми и отац и мајка, и брат и сестра у сваком животном тренутку. Твојим одласком отишло је све оно што сам у теби имала. Остаје ми да се борим са судбином, да достојанствено тугујем и да вам захвалим на свему чему сте ме научили и на свему што сте уткали у моје срце. Живим и надам се да ме тамо негд‌је, у рајском насељу, чекате раширених руку, једног дана. Ваша имена носићу у срцу с поносом, а вашу доброту и честитост с љубављу ћу помињати.