БРАНКЕ АЛИГРУДИЋ

Драга мајко, твоје празно мјесто у нашем роду болно подсјећа колико нам је тешко пао твој одлазак. Колико се пута окренемо, надајући се да ћемо те поново вид‌јети пред улазним вратима на столици на којој си увијек сјед‌јела и чекала нас, али је остала само нијема тишина која подсјећа на успомене, твоју доброту и родитељску бригу. Још очекујемо твој телефонски позив да нас питаш како смо, али су то само празне жеље. Сад те нема ни на столици ни испед врата, али ћеш увијек бити у нашим срцима. Мајко, била си наш највећи ослонац, мјесто окупљања и разговора, понос и узор како се часно и поштено живи! Нека твоја добра душа почива код тате, а ми ћемо вјечно жалити за вама.