БРАНКА

Била си моје дјетињство, мој ослонац, моје уточиште. Твоје руке су увијек биле ту да загрле, нахране, утјеше. Твој глас ме смиривао, твоје ријечи гријале кад је било најтеже. Тешко ми је да кажем збогом јер се чини као да ниси отишла. Затворила си очи али остала у сваком дијелу мене.