Нашем вољеном ђеду
БРАНИСЛАВУ БРАНУ БАРЦУ
Деко наш, вољени, нико нам није рекао колико боли кад нас напусти неко кога волимо. Још не вјерујемо да је истина. Чекамо да дођеш возом из Лепенца као некада, али не долазиш, осим у сновима, да нас загрлиш и помазиш, а када се пробудимо, онда ране још више заболе. Хвала ти за сву љубав и доброту коју си нам несебично пружао. Чуваћемо те вјечно у својим срцима.
Твоја унука Маша и унук Алекса
