Пола године је прошло од како си отишла, мајко,
Браниславка Стевановић
Пола године живим без тебе, али не прође ниједан дан да те се не сјетим и не пожелим да још једном чујем твој глас и осјетим твој загрљај. Срце ме боли јер те нема, али ме тјеши помисао да си поново са нашим татом, тамо гдје вас више ништа не може раздвојити. Чувам вас у свом срцу, са љубављу која не пролази и успоменама које вријеме не може избрисати.
Ћерка Ранка, зет Миомир-Ниџо, унуке Николина, Валентина и Јана Николић
