Браниславка Стевановић

Била је душа наше куће и ослонац цијеле породице. Све је ишло преко ње, свака одлука, свака брига, свака радост. Увијек је давала више него што је имала, несебично и тихо, без очекивања. Њено срце је увијек било испред свега. Њена кућа је била мјесто окупљања, а она разлог зашто смо се окупљали. Вољела је да нас види заједно, да се смијемо, причамо и дијелимо тренутке. Увијек је пазила да нико не оде гладан, слаткиши су били спремни, пажљиво сакривени па извучени са осмијехом, као знак њене љубави и пажње. Отишла је тихо, али је оставила празнину коју ништа не може испунити. Почивај у миру, драга баба. Ти си била наше срце и заувијек ћеш то остати.