Вријеме које пролази све границе брише. И кад, често дођу они часи студни, сјећање на додир, осмијех ил` глас мили, па у трену покосе и сколе- једино их љубав огријати може и сачувати нас у загрљају будућих дана. Љубав је та дивна сила за коју је језик ријечима неиздашан, прави сиромашак. Снага њена и јачина, моћнија од мотора ил` крила вине нас у бит Творца, гдје царују радост, милина и топлина. Њоме ће се срце бо`но, надом испунити, и никад му више хладно неће бити. И што су дани, године ил сати преостали до сусрета тог? Само прашина коју ће вихор, као и нас лако развејати. ЗА БУЂЕЊЕ У ЈУТРУ БУДУЋЕГ ВИЈЕКА БОРИМО СЕ, СВЕМОГУЋИ, ЉУБАВЉУ ТВОЈОМ.