БОЖИДАРУ БАКЕТИ БРАЈОВИЋУ

Четрдесет ја дана мој Боћа откад си ме оставио тужну и претужну. Био си ми све од рода, моје сунце, радост, брига. Боли ме све што руком додирнем све што оком погледам, тај поглед усмјерен у нади да ипак ово може бити само ружан сан. Једина утјеха мој брате је твоје поштење, чистота душе, љубав и пажња којом си ме обасипао, цијелог живота био си стуб моје снаге и љубави, био си више од брата.