БОЖИДАРКА АВРАМОВИЋ

Сваким даном недостајеш све више, носимо те са собом гдје год да кренемо, и једино што желимо знати јесте да си добро, да те ништа не боли... Дошле смо ти, али тебе нема да нас дочекаш... као да ти чујемо глас из даљине, погледи те траже кроз дим тишине, сузе у оку би да проговоре, као да желе да те поздраве ... Боли празнина која никад неће бити попуњена. Отишла си из нашег живота, али никад нећеш и нашег срца. Почивај у миру, а ми те чувамо од заборава.