БОШКУ

Провели смо дјетињство заједно на пар корака једно од другог а онда једног дана као одрастли када смо требали да стварамо још нових успомена, уживамо и да се веселиш на сестриној свадби, ти ми оде. Боли све оно што иде после. Али иди, буди ми добар. У мени је сто вулкана и спалила бих свијет само да се још мало играмо заједно, а то се не може. Наша повезаност и љубав не познаје границе него траје заувијек, наставља се и у животу после живота. Боли празнина која никад неће бити попуњена, боли немогућност да те још једном загрлим јако, оно наше. Буди спокојан, замрзнућу осмијехе за нека боља времена. Вољећу ову сузу, коју никад нисам хтјела, рано моја. Волим те бесконачно, сунце моје.