БОШКА Велимировог БЕШОВИЋА

Твоје име нам сва врата отвара и даље. Био си велик и остаћеш такав. А, колико смо ми мали без тебе, не можеш ни да замислиш. Дио нас је пошао са тобом, дио нас не постоји, туга и бол су нас надјачали. Не знамо другачије иако би ти волио да је другачије. Али, како може бити другачије кад нам је пошла снага, љубав, знање, ослонац, подршка. У свакој нашој мисли си, у свакој сузи, у сваком разговору. Тата, често смо на раскрсници и не знамо куда да идемо, молимо те покажи нам макар још једном. Тога дана породица ће посјетити његову вјечну кућу!