БОСИЉКА СВЕТОЗАРА ПИЛЕТИЋ

Никад ти није било хладно, а сад нас нека студен тресе. Увијек си отварала прозоре да провјетриш, а ми их сад затварамо да твоје мирисе у нашем дому сачувамо. Вјерујемо да са татом сада небеским пространствима шеташ, а нама си рашчистила путеве којима босe ходамо. Тројеручицом си нам љубав, снагу и заједништво сачувала и завјетовала. А ми? Живимо... Тако си нас учила, али нам опрости овоземаљске слабости.