БОРО ПАВИЋЕВИЋ

Маре моје, сестрина љубави, љепотане мој. 45 ноћи смо провели заједно у твојим мукама и вјеровали да ћеш оздравити, то су биле наше узалудне наде, вјеровали у неистине. ти ми оде на вјечни починак, а ја ћу да те спомињем док сам жива са поносом.