БОРКО ПОПОВИЋ

А ми и даље не можемо и не желимо да се помиримо са судбином да те више нема међу нама. Још ослушкујемо кораке што долазе и чекамо да нам се појавиш ведар и насмијан. Још твој глас одзвања у свакој ријечи коју изговоримо. Свака мисао и сваки наш покрет проткан је осјећајем да си уз нас и да нас бодриш, јер ми другачије не знамо и не умијемо. Све си нам био, свему нас учио, али не и како да наставимо без тебе даље. Зато најдражи наш, ти ниси отишао и ниси нас напустио, само си се уздигао међу оне који заувијек живе у најљепшим сјећањима, причама и сваком нашем новом дану. Због тога ћемо и кад нам од туге понестане снаге и кад је тешко... најтеже ићи даље пратећи примјер части, поштења и доброте које су без иједне мрље обиљежиле твој кратки животни пут. Знамо да ће једино тако твоја душа бити спокојна горе међу анђелима, одакле нас пратиш и пазиш на нас, док овдје живиш вјечно сачуван од заборава. Породица ће у недјељу посјетити твоју вјечну кућу.