Драги наш ујо
БОРКО
Прошло је пола године од кад ниси са нама а недостајеш као првог дана. Кажу да време лечи ране, али ова рана никада неће зарасти, време само чини да нам све више недостајеш... Недостајеш нам ти, твој глас, твој осмех и твоја доброта. Био си мног више од ујака. Био си нам ослонац, пријатељ и неко ко је знао да унесе радост где год се појави. Празнина коју си оставио је превелика, али су још веће успомене које чувамо у срцу. Нека те анђели чувају, ујо наш. Живиш у сваокм нашем сећању, свакој сузи и сваком осмеху који подсећа на тебе. Заувек вољен и никад заборављен од твог Сликача и твоје Тити.
Твоје сестричне АЛЕКСАНДРА и КРИСТИНА
