Борислава Радевог Пелевића

Драги мој Боро,надала сам се да ћемо се још дуго радовати успјесима наше дјеце и унучади,онако како си ти само знао.Твоја снага и твој ведри дух су ми говорили да не повјерујем да ће доћи дан нашег растанка.Борио си се као лав на копну против болести,као што си се борио као морски вук на пучини мора против вјеторова и олуја и увијек био побједник.Овога пута смрт је била јача,отргла те из топлог породичног дома,но и Бог бира најбоље. Драги мој Боро,40 дана је прошло од нашег растанка,тако дуго без тебе да је 47 година нашег заједничког живота прошло брже са тобом. Драги мој Боро,хоћу да живим у убјеђењу да си пошао у неки бољи свијет гдје нема боли,да пловиш међу анђелима,небеским морима,да нас пазиш и чуваш,као што си знао за живота. Драги мој Боро, много тога бих ти још написала,али нећу да ти реметим мир,већ бих ти пожељела лаку Зетску земљу,по којој си за живота достојанствено ходао и оставио дубок траг у мом животу,у животима дјеце и унучади и сваког који те волио,а много их је. Нећу рећи збогом,љубав не умире.Волим те.