Четрдесет дана је од смрти мога брата, стрица и ђевера
БОРИСЛАВА – БОРА Владимира ПАВИЋЕВИЋА
На моју велику жалост нијесам успио да те спасим, па да наша срећа потраје. У свакој си мојој мисли, изговореној ријечи... у сваком догађају који препричавам... У којем си био херој, понос, узор и људска величина. Хвала ти што си наше животе испунио љубављу и топлином. Хвала ти што си нас научио како се живи часно, како се воли безусловно и како се кроз живот иде усправно. Тужан сам што ниси више са нама а препоносни што смо те имали. Као отац, син, брат, стриц, ујак и друг био си примјер доброте која се не може заборавити.
Воли те твој брат МИЛОШ – МИЋО, братанић ЖЕЉКО, братанична КСЕНИЈА и снаха БОСА
