БОРИСЛАВ ДАБАНОВИЋ

Оче мој, двије године како ми те нема... Нема твојих позива, рамена на која могуда се ослоним, нема топлине и љубави коју си безусловно пружао. Није прошао ни дан да нисам помислила на тебе... Не знам да ли сам ти икада рекла колико сам ти захвална што си све радио за моју срећу? Да ли сам ти икада рекла како нисам могла имати бољег оца? Како свијет није гледао бољег човјека...док дишем вољећу те.