Борис Раичковић
Кажу да вријеме лијечи ране и да живот тече даље. И заиста, дани пролазе и доносе нове животне путеве, али ниједан тренутак не прође а да у мојој души не одјекне твој глас и твој смијех. Без обзира на то куда ме живот води и које нове улоге ми доноси, у мом срцу постоји једно посебно, свето мјесто које припада само теби. Тамо вријеме стоји, и тамо смо још увијек они исти брат и сестра који дијеле све тајне, радости и снове.Недостајеш ми у сваком важном тренутку, у сваком слављу и свакој тишини. Хвала ти за сву братовљеву љубав, заштиту и ослонац који си ми пружао. Чувам те од заборава кроз приче, кроз најљепше успомене из нашег дјетињства и кроз вјечну љубав коју ни смрт не може да прекине. Нека твоја племенита душа почива у миру Божијем, а анђели нека те чувају онако како си ти увијек чувао мене.
Сестра Јована Богојевић са породицом
