БОКИЈУ

Остали смо те жељни у животу. Двије године, сваки дан носи твоје име у тишини коју нико не чује осим нас. Недостајеш нам у свему, највише у оним тренуцима кад само брат може да разумије. Сјећања нас грле и сламају у исто вријеме... Ниједна суза не може испрати ову бол, нити вријеме може излијечити оно што си ти нама значио. Наше дјетињство, успомене и сваки тренутак са тобом ће живјети у нашим срцима. Волимо те бескрајно, поносу наш! Гдје год да си, нека те анђели чувају, а ми ћемо са ове стране тунела туге и бола наставити да те волимо, носимо у срцу и тражимо у свакој успомени.