Бокију

Као што смо сваку ноћ сањали једно друго, Боки мој, ја то радим и сада.Сањам те, али чак ни у сну не остајес довољно дуго да бих те загрлила, осјетила твој мирис и рекла колико ми недостајеш. Ја вјерујем да ме ти сада гледаш, да се молиш за мене и да ме бодриш.Сада бројим празне дане без твог гласа, али знам да ме, тако јак и ослобођен бола, чуваш боље него икада.Ти си отишао, а ја желим да ме само ти утјешиш и да ми само ти обришеш сузе. Недостаје ми да ме позовеш и кажеш да изађем да гледамо звијезде, али сада када видим ону најсјајнију знам да си то ти. Мој најбољи пријатељу, најбоља особо, захвална сам на сваком тренутку, свакој успомени, сваком осмијеху, свакој шали проведеној са тобом.То је оно што ти највише и волиш, да се шалиш.А ја бих највише вољела да је и ово једна од твојих шала Боки мој.Не могу се помирити са тим да те више нема овд‌је.Као да разум зна, а душа одбија да прихвати.Научио си ме много о љубави и животу, али ме ниси спремио на живот без тебе.Недостајеш ми онолико колико си се трудио за мој осмијех, а то је нешто што се ријечима не може описати.Док се не сретнемо поново. Волим те до мјесеца и преко мјесеца и преко марса.