Боки

Сејино… Туга је огромна, а дан за даном не умањује бол. Бол за твојим осмјехом, твојом ведрином, твојом добротом. За тобом. Прође мој Боки, тужних четрдесет дана, а ја се још не могу помирити са чињеницом да те више нећу загрлити… Али, ти си ту. У мојим молитвама, сјећањима и највећем недостајању. Живиш, јаче него икад. Знам да нас посматраш из Рајског врта, чуваш и волиш јаче него икад. Чувамо те од заборава… Рано наша…