БОЈАНА ГЛУШИЦЕ

Зашто, тата, нијеси поживио дуже, па да сада видиш свог милог сина, а вјерујем да ме твоја душа види са небеса, горе са висина. Без поздрава и без ријечи здраво, отишао си, тата, одвео те Бог, оставио мајку, сестру оставио мене тужног сина свог. Било ми је тешко, заборавити нећу, прољеће је било, ружни 23. мај, када је живот стао, када је туга дошла, кад си горе, тата, отишао у рај. И што више вријеме пролази, све већа су туга и бол срца мог. У мени питање исто - зашто тебе од нас узе Господ Бог? Знам одговор, тата, сад добити нећу, иако ћу исто питати се довијек`, а вјерујем да те мили Бог узео, јер си био стварно много добар човјек.