БОЈАНА БОЈАНОВИЋ

Упамтићу твоје лице њежно и за мене увијек насмијано. Баба, она која чека и испраћа на вратима. Ти баба одавно ориш небеске њиве. Твој осмијех живи. Одмори се гдје год да си сада, капетан своје лађе.