БОЈАНА Радована ГЛУШИЦЕ

Тата, када са пута дођеш кући и видимо твоје насмијано лице на вратима, потрчали бисмо ти обоје у загрљај, рекавши и показујући како си нам пуно недостајао. Сада затворимо очи и у мислима те дочекујемо а када их отворимо тражимо звијезду на небу јер знамо да си ту негдје и да нас чуваш и гледаш. Знамо да је то наш свијет у коме ћемо те увијек наћи. Волимо те и бескрајно ти хвала за све што си нам пружио док си био ту са нама. Никада те нећемо заборавити.