Моја туга је превелика да у ове ријечи стане цијела, Јако сам вас се ужељела, Ви знате колико сам вас вољела. Прерано и изненада Ти у вјечност се пресели Брате мили, На срцу ми је рана која и у сну боли. Трудим се да не будем претужна, покушавам да будем и весела Јер нада у дан Васкрсења ме спасава. Волим и с поносом вас спомињем – до сусрета и рајских врата, Чекам да опет загрлим тату и брата.