БОБАН Ранка БЛАГОЈЕВИЋ

Мило наше дијете, узданице братова, Небо нам те украде, прерано и немилосрдно. Двије године откад се у наша срца настанила туга бескрајна, и све тако, док будемо живи... Бобане, поносни смо што си наш и што су твоји трагови у нашим животима блистави и чисти, па нас то држи. И дању и ноћу пред нашим си очима, а пуста жеља за тобом потпуно неодољива и неподношљива. Не бој се, Бобане наш, снаго наша, топлино и доброто, родитељска жеља за животом је твој брат Бојан. А, оно што се ријетко срета, уз нас су твоји пријатељи, и они нам тјеше дане... и пишу ти: "...Да знаш само како боли, прољеће нам рану буди, што дочека брат твој, умјесто синовца, споменик да ти љуби..." "...Снагу нам даје само једна нада, да овдје није крај, и да, срешћемо се некада..."