БОБАН ИВАНОВИЋ

Прошла је деценија Сине... Душо, душе мајкине! Ти си био и бићеш заувијек у мом срцу, мислима и свему што чини остатак мог живота. Оставио си најдубљи, најболнији траг и бићеш заувијек жива рана у мом срцу. Болиш и бољећеш! Волим те и вољећу те онако како само мајка зна да воли своје дијете. Недостајеш превише!