Блажо Вукашиновићу

Хвала ти на свакој лијепој ријечи, бризи, загрљају и пољупцу. Хвала ти на пружању примјера поштења, благородности, честитости и несебичлука. Чак и у моментима најтеже болести, више си бринуо јесмо ли ми јели, пили, фали ли нам што, него о себи, и то ти никад нећемо заборавити. Хвала ти ђедо, што си нам увијек пружао осјећај љубави, сигурности, припадности и брижности. Отишао си као и што си живио, мирно и достојанствено, окружен својим вољенима. Као што си и сам рекао након што смо ти сви пружили задње загрљаје: "САД МОГУ ДА УМРЕМ", е па ђедо, ПУТУЈ СПОКОЈАН!