БЛАЖО Драганов ТАДИЋ

Вољени наш, како да опишемо ову годину без тебе, када не постоје ријечи које могу исказати нашу тугу, бол и огромно недостајање. Сваког дана те чекамо, да се јавиш, да нам доћеш, да нам кажеш да је све у реду. Када чујемо звук мотора, срце задрхти. На тренутак помислимо да си ти, Блажо, да долазиш… али то је само наша жеља, јер одбијамо да прихватимо стварност. Радости наша, твој осмијех, твоју ведрину и даље тражимо у свему око нас. Твоја присутност иако више није физичка, остаје снажна у нашим срцима. Са тобом је отишао и дио нас. Заувијек. Покушавамо да живимо, али ништа више није исто, ни потпуно, нити ће икада бити. Научили смо да се смијешимо док срце тихо плаче. Иза ријечи ,,добро смо” крију се туга и чежња за тобом. У нашим срцима је рана која крвари, али и бескрајна захвалност што смо те таквог имали. Срећо наша, вриједност твог живота не мјери се његовом дужином, већ љубављу коју си давао, осмијехом који си носио и дјелима која су за дивљење. Твој живот, иако кратак на земљи, био је такав да си оставио неизбрисив траг, који је урезан као трајна вриједност, коју вријеме не брише. Утјеху проналазимо у вјери да си у Царству небеском, у миру и свјетлости, гдје душа налази спокој. Анђеле наш, осјећамо твоју присутност и вјерујемо да чекаш, као и ми, дан када ћемо поново бити сви заједно, у вјечности. Данас, 5. јула ће се служити годишњи помен. За покој Блажове душе, породица ће дати прилог Цркви.