БЛАЖА Станкова РУДОВИЋ

Сваки дан, сваки удисај је болан јер више нијеси са нама. Болно је и тешко када те нема да нас дочекаш раширених руку, да нас примиш у свој загрљај. Твоје руке су умјеле најљепше да грле, твоје очи су говориле више од ријечи. Сву своју љубав си нам даривала онако како само мајка умије. Са тобом нам је отишло свако добро. Све смо покушале да ти продужимо живот, да си уз нас, да будеш наш чврст ослонац, али си нас напустила уз задње ријечи " Животи моји". Тешко се миримо да те више нама. Наставићемо даље како си нас учила, прво да будемо људи. Заспала си вјечним сном а за нас остајеш звијезда која нас гледа са неба. Анђели нека нам те чувају. Овим путем желимо да упутимо неизмјерну захвалност свим љекарима и медицинском особљу Хируршког одјељења Опште болнице Никшић, који су надљудским напором покушали да те отргну из канџи смрти.