БАЈУ ТОМИЋУ

Обећање си ми дао да нећеш тамо брзо ићи, а обећање ниси испунио. Први пут ми жеље ниси испунио. Како тата да наставимо, а наставити се мора, како Васу и Јоци да кажем да са ђедом неће враголије по дворишту више правити? Учио си на свему, како људи да будемо, часно и поштено да ходамо. Све си нас научио, осим како без тебе да наставимо! Почивај у миру, у загрљају наших вољених који су те раширених руку чекали... Воли те твоје најмлађе гаче,