БАЈО

Соколе мој, прође година а празнина након твог одласка све је већа.Тешке су ми ципеле и радно одијело, али сам, се навикао и са поносом их носим. Рана није зарасла и тешко ће, чувам те у дубини душе и чекам дан када ћу те учинити поносним док ме твоја душа буде гледала како летим.