БАБА

Прошло је годину дана без тебе, а ти си сваког дана са нама у мислима. Ми код тебе долазимо и даље, само сада са надом и жељом. Надом да ћеш нас изненадити и бити ту, жељом да са тобом подијелимо све ново што се дешава, јер ко би се томе више радовао и боље разумио од тебе? Била си наше уточиште, а твоја љубав темељ, темељ свега што нас троје данас јесмо. Ваљда је то разлог зашто не постоје ријечи које могу да опишу колико недостајеш. Знала си колико си вољена, зато си се и борила, никада нам не показавши колико те заправо боли, а бољело је, то је само још један показатељ твоје величине. Хвала ти на свему. Хвала ти што си била наш дом, дом не само као мјесто, већ дом као осјећај, као сигурност и као припадање! Осјећамо те и знамо да нас као и цијелог живота чуваш, само сада са неког другог мјеста и у друштву вољених. Вријеме не лијечи недостајање, али исто тако ни не брише оно што је вјечно, а твоја љубав коју осјећамо, она је вјечна Волимо те сада и заувијек.