Андро и Филипе, два брата, два друга, баксузна ли вам би златичка дуга. Проклета био судбина што вам младост узе, што угаси два дома да до смрти лијемо сузе. Угасише се два живота - двије горске виле. Ваша доброта и љепота сада небо краси, а нама остаје бол која боли до сржи, наша срца не могу ово да издрже. Недостајате нам анђели наши.