АНЂЕЛА ПЕРОВИЋ

Анђеле наш, година је бола, тишине и нема ријечи којим се може описати шта осјећамо. Прерано си отишла од нас душо, душе наше... Колико је љепоте, искрености и љубави уткано у твоје младо предивно биће. Била си наша свјетлост, наша снага. Њежна попут руже и чиста попут росе. Наш бисер. Украшена свим најљепшим особинама и посебношћу која те красила. Живјели смо живот као најљепша бајка, и онда у једном трену све нестане... а ми морамо даље без тебе, сао ми знамо како... Вјечно ћемо се питати, зашто чисте и посебне душе попут твоје одлазе тако рано, буду одабране, зашто остајемо ускраћени свих наших снова и надања... Једина утјеха коју имамо јесу надјачани осјећаји поноса и захвалности што си била наша, што ћемо те памтити само по предивним тренуцима проведеним са тобом, јер ти си на овај свијет кратко свратила да нас обасјаш својом љепотом, добротом и оставиш неизбрисив траг. Заувијек ћеш да живиш у нашим срцима.