АНАСТАСИЈА Срећка ЦЕКОВИЋ

Које то ријечи могу да искажу бол мајке и тугу сестре...., нема их, не постоје. Зато, очи моје, немој престати долазити мајки на сан, бар ту могу да те се нагледам. Не брини за болна буђења, само ти немој престати. Шта да кажем Јелени која не заборавља и понавља "нема је"? Како да ублажим њену тугу кад тражи мјеста на којима се нада да ће видјети сестру? Остаје да вјерујем да си на најљепшем мјесту, мјесту којем је требао твој осмијех и чиста душа. Мјесту у којем се веселиш са нашим највољенијима и мјесту којем се и ја надам, да ћемо се сви заједно саставити.