АЛЕКСАНДРУ - АЦУ ЈОКАНОВИЋУ

Са невјерицом смо примили страшну вијест тог 13. октобра. Вијест која леди крв и покреће бол у срцу и души. Бол за братском вилом, братском силом, младошћу и љепотом коју си од Бога имао. Али имао си и више од тога, доброту, племенитост, ведар дух, дух наших предака да будеш домаћин, будеш везан за породицу и будеш им подршка. Умјесто да дођеш и видиш љепоту добра коју је твоја породица остварила уз твоју и братску помоћ да сви заједно уживате, данас сви заједно тугујемо, носимо се са тешким болом и једни другима смо утјеха. Једина утјеха у овом тренутку и болу је да у вјечну кућу нећеш бити сам чека те ђедова и бабина љубав и она најача мајчинска. Ацо брате, нека ти душа царује у царству небеском, а ми те са великим болом чувамо од заборава.