АЛЕКСАНДРА САШЕ ЦАРЕВИЋА

Мој Сале, вољени брате.. три године, Сале, болне, теске, дуге, дружења и окупљања, а све без тебе, мила душо наша. Твоје мјесто заувијек празно и никад надокнадиво.. То нас боли, Сале, вријеме пролази и само је теже и болније. Не можемо ти, Сале, утјешити родитеље, за њих ти је сваки нови дан све већа патња.. чека те мајка и нада ти се, мој Сале, све јој се чини доћи ћеш, проговорићеш, чуће те, загрлиће те… Вољела бих, Сале, да им можемо олакшати, али тешко је, брате. И само се надам да баш као у оној пјесми коју смо заједно пјевали, да као “вјечити романтик” сад коначно одмараш, да си нашао свој мир и спокој, да те више ништа не боли, да спокојан гледаш твоје анђеле како ти расту и са поносом носе успомену на свог оца. Почивај у царству небеском и нека те анђели Божији чувају! А ми ћемо те заувијек чувати од заборава!!