АЛЕКСАНДРА-САШЕ ЦАРЕВИЋА

Мој Сале! Мој брате! Моја душо намучена! Двије године брате прошле су као трен. Остала је велика рана Сале. Твој топли братски загрљај, озарени осмијех који брише све бриге овоземаљског живота које си ти храбро у тишини носио, да нас не оптеретиш да нас не пореметиш... и увијек "добро је, мора бити, гурам даље". Вријеме не лијечи Сале већ све више боли. Боли ме Сале твоја патња кроз коју си прошао и како си нам отишао... Не изгрлисмо се брате, не чусмо те! Ништа нам ниси рекао... Отишао си жељан твојих анђела... Надам се да их видиш да си сад барем поносан како ти тјеше мајку и оца. Они су ти њима једина утјеха. Знам да је Господ прихватио твоју племениту душу у царству небеском. Почивај ми брате мили а ја ћу те заувијек чувати од заборава!