АЛЕКСАНДРА-САШЕ ЦАРЕВИЋА

Ни данас ни никада не можемо ријечима исказати колико нам недостајеш... Онај дан када си склопио уморне очи и преселио се у вјечност остали смо заробљени у болу и тузи што су нам стегли душу и срце и не попуштају. И тако спознасмо како се живи живот без живота, и тако ће бити док и ми не дођемо тамо. Да смо могли одложит свануће никад не би отишо од куће. А ти ћеш сине живјети кроз твоју д‌јецу Јована и Анастасију... и они сине и они д‌јечјим рукама за твоју душу се моле...са нама твојим родитељима највише те воле. Док смо живи бићеш наша љубав, доброта и љепота. Нек твоја напаћена и уморна душа почива у рајским вртовима.