АЛЕКСАНДРА САШЕ ЦАРЕВИЋ

Вјерујемо да си тамо ђе осмјех никада не престаје, ђе си чуван, ђе си под милошћу онога који те воли више него ми што смо те икада могли вољети. Пишемо ово као да си хтио оставити траг свог свијетла за дане када ти будемо у тами, ово је доказ да си био свијетло за све нас. Твоја радост, твој поглед, твој осмијех били су као лијек. И бог те узео себи и дао нам част да ти будемо родитељи и дао нам обећање да растанак није крај. Видимо се анђеле небески, лети слободно кроз рајске вртове што никада не вену, трчи онако као што си трчао нама раширених руку, без страха, смиј се оним твојим осмјехом који је био свијетло наших живота. Кажу да д‌јеца чекају своје родитеље на капији небеској, онда нас чекај, доћи ћемо једног дана и када те поново загрлимо нећемо бројати дане, сате, нећемо се бојати јутра. Држат ћемо те чврсто и више неће бити растанка, а до тада не дамо те забораву...чувамо те у сваком откуцају наших срца.