АЛЕКСАНДРА-САШЕ ЦАРЕВИЋ

Година прође од када те нема а као још јуче да смо те виђели...осјетили твој додир... напустио си нас без иједне ријечи. Саша сине трен или година сасвим свеједно... бол за тобом не престаје, све је јачи, бол који смо сакрили дубоко у душама нашим, чувамо твој глас у тишини ноћи, како је тешко устати ујутро а немоћи те загрлити. Држимо се због тебе...због Јована и Анастасије...који те највише воле, шта да им кажемо зашто си нас оставио...а ти...ти ниси стигао да видиш колико си их јаке створио. Знамо да нас гледаш почивај у миру божијем наша највећа срећо...наша највећа туго...чувај нам мјесто горе када дође вријеме...као што си увјек.