АЛЕКСАНДАР САША ЦАРЕВИЋ

Рано наша непреболна,прођоше три године а вријеме не даје ни утјеху ни одговоре. Ти си и даље ту,у срцу,у души и нећемо се никад опростити и ништа те не може истргнути из наших мисли и бола којег осјећамо. Тога дана све је стало и промијенило наше животе заувијек,али исто тако у свој нашој боли има неко кога си нам оставио да нам даје снагу за даље. Живиш сине кроз твоју највећу љубав,кроз твоју снагу,кроз твоју д‌јецу. Они су и наша снага као и ти што си био,то су твоји анђели Јован и Анастасија, нијеси се сине узалуд рађао. Али исто тако остадоше у мислима урезани моменти твога погледа, твога уздаха, благог осмјеха и надасве боли на твом лијепом лицу коју си скривао...и то боли највише, а боли и још тога доста да на сваку недељу, на сваки важан датум увијек заплачемо. Нема те среће у којој неће бити туге за тобом, све је ово недовољно речено за оно што ми осјећамо. За доживотно сјећање и на понос породици