АЛЕКСА – МИЈО Велишин МИРАНОВИЋ

Прошло је четрдесет дугих и болних дана од нашег растанка. Недостаје нам да твој глас одјекне просторијом, да нам твој осмијех загрије срце и да нам траје присуство умири душу. Дани пролазе а вријеме није савезник у ношењу бола. Хвала ти за све године које смо имали заједно. За љубав коју си нам несебично пружао, за твоја чврста једра којима си нас штитио од невоља живота, за ослонац и сигурност који си нам увијек био. Остајеш у свему што смо заједно стварал, у свему чему смо се заједно радовали и у свему што смо вољели. Ти само мирно спавај на мјесту гдје нема боли а ми ћемо те чувати од заборава онако како си ти цијелог живота чувао нас.