Највољенији мој,
АЦО
Дани пролазе, а мени недостајеш сваког дана све више. Недостају ми наши разговори, твој глас, твоје шале и онај твој посебан, бритки смисао за хумор којим си увек знао да ми измамиш осмех. Недостаје ми све оно наше, чак и они најобичнији тренуци који су ми данас најдрагоценији. Недостаје ми да са тобом делим сваки тренутак, и да те једноставно имам ту, крај себе. Тешко је живети са оволиком празнином, тешко је навикавати се на дане у којима те нема и прихватити да више не могу да те загрлим, чујем и погледам. Неке празнине време не може да попуни, а неке особе ништа и нико не може да замени. Док је мене, живећеш у сваком мом сећању и заувек ћеш бити део мене. Недостајеш ми, највољеније моје. Заувек.
Твој ГОСКИ

