Не могу да се помирим са тим да вас више нема. Пуно ми недостајете, толико да ме све боли. Вило мој, година дана од када спокојно спаваш поред наших родитеља и брата. Знам да ти је тамо лијепо и да те ништа не боли. Ако ме видиш и чујеш немој да ти моје сузе буду тешке. Оне су само љубав која више нема гдје да оде. До нашег поновног сусрета, гдје више неће бити растанка. Волим Вас.